Актуелности
Злоупотреба и незаконита трговина дрогама PDF Print

26. јуни 2018.

Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама

Слоган кампање за 2018. годину је „Прво саслушај” (линк: http://www.unodc.org/listenfirst/)

и исти је као и претходне две године, надовезујући се на постигнут успех. Овим слоганом наставља се са указивањем да је најпре саслушати дете или младу особу, први и основни корак који треба учинити како би им се пружила помоћ у њиховом здравом одрастању и безбедном развоју.


Циљ кампање је подршка превенцији употребе дрога која је заснована на научним доказима о ефикасности, као и повећање ефективног инвестирања за добро деце и младих.


Главни циљеви превенције су:


1.спречавање конзумирања психоактивних супстанци,

2.одлагање конзумирања психоактивних супстанци, и

3.спречавање да они који експериментишу са дрогама постану корисници високог ризика и зависници од дрога.


Save

Save

 
Национални дан без дуванског дима 31. јануар 2018. PDF Print

Према Kалендару здравља овај значајан датум се обележава  под слоганом "Одрасли пуше и мене гуше".

Smoke

Пушење дувана је значајна претња здрављу и водећи је фактор ризика за велики број  незаразних болести. Дувански дим убија шест милиона људи сваке године и повећава ризик настанка болести срца, инфаркта и можданог удара, обољења дисајних путева,  рака плућа и других малигних болести.

У циљу мобилисања појединаца и заједнице за активан однос у сузбијању проблема изазваних пушењем и изложености дуванском диму, у Србији се традиционално 31. јануара обележава Национални дан  без дуванског дима.

Активности спроведене током обележавања Националног дана без дуванског дима 2015. године треба да  укажу стручној и широј јавности на  потребу доследне примене Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму и његовог унапређења како би се увела потпуна забрана пушења без изузетака укључујући и све  угоститељске објекте. У оквиру обележавања Националног дана без дуванског дима потребно је  скренути  пажњу јавности на употребу електронских цигарета које представљају нов изазов  у  контроли дувана.


Потреба унапређења постојеће законске регулативе проистиче из чињенице да не постоји безбедан ниво излагања дуванском диму. Одвојени простор за пушаче и непушаче као ни посебне просторије за пушење, чак и када имају своју вентилацију, нису ефикасно решење и не пружају заштиту. Поред тога изложеност дуванском диму представља професионални ризик за угоститељске раднике коме су они изложени у радном времену, те је и њима потребно обезбедити здраву и безбедну радну средину.

Ниједна научна студија није утврдила негативан економски утицај закона који забрањују пушење на јавним и радним местима. Истраживања су показала  да овакви закони имају неутралан или позитиван утицај на пословање угоститељских објеката и свуда су добро прихваћени након што се усвоје и примене.

Изложеност дуванском диму у загађеном радном и јавном простору и код непушача може да изазове многе малигне болести, болести срца или болести плућа, Ефикасна заштита од изложености дуванском диму захтева потпуну елиминацију дуванског дима, јер само окружење 100% без дуванског дима може да заштити људе од штетног дејства састојака дуванског дима.



Електронске цигарете


e-cigarette


Често се, од стране произвођача и продавaца, као помоћ при одвикавању од пушења или здравија алтернатива пушењу рекламирају електронске цигарете и слични уређаји за ослобађање никотина.

Међутим, не постоје довољно добри докази који би потврдили да ли су електронске цигарете добро средство за одвикавање од пушења. Светска здравствена организација препоручује да пушаче треба охрабрити да престану да пуше уз помоћ тестираних метода.

Никотин, без обзира на начин уношења у организам, изазива зависност и штетно утиче на развој мозга.

Посебно је важно заштити младе особе од употребе електронске цигарете јер електронске цигарете које садрже никотин такође могу изазвати зависност. У Србији је скоро 60% ученика 13–15 година старости чуло  или видело рекламе или промоције електронске цигарете на телевизији, радију, интернету или у апотеци у претходних 30 дана.

Услед јаког маркетиншког притиска, сваки десети становник Србије старости 18-64 године је већ пробао електронску цигарету.

Мањи број штетних материја у електронској цигарети ни у ком случају не треба да буде оправдање за њихово коришћење посебно због чињенице да су последице дугорочног коришћења електронских цигарета још увек непознате и стога се не може ни у ком случају тврдити да су безбедне.

Заступљност пушења и изложеност дуванском диму у  у Србији

Подаци из Европског школског истраживања о употреби алкохола и дрога (ЕСПАД) из 2011. године показују да 20% ученика старости 16 година пуши, а да је 41% пробало цигарете.

Подаци из Истраживања здравља становништва Србије из 2013. године показују да 34,7% одраслог становништва пуши свакодневно или повремено, односно, 37,9% мушкараца и 31,6% жена. Више од половине одраслог становништва Србије (54,4%) било је изложено дуванском диму у затвореном простору

Подаци из Глобалног истраживања о употреби дувана код младих старости 13-15 година у Србији 2013. године показују да бар један од 10 ученика сада пуши цигарете (13%), девојчице (13,3%) нешто чешће него дечаци (12,7%).  Резултати овог истраживања указују и на високу изложеност младих дуванском диму јер је 63,4% ученика изложено  дуванском  диму у својој кући, а 61% у затвореним јавним просторима.


boy-smoking


Резултати истраживања о ефектима примене Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму

У Републици Србији је од 2010. године на снази Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму којим се уређују мере ограничења употребе дуванских производа ради заштите становништва од излагања дуванском диму, контрола забране пушења и надзор над спровођењем овог закона.

Канцеларија за превенцију пушења Института за јавно здравље Србије је спровела шест истраживања јавног мњења којима је обухваћен национално репрезентативан узорак пунолетних грађана Србије. Подаци последњег, шестог таласа истраживања спроведеног у новембру 2014. године показују да сваки други пушач има жељу да престане да пуши. Као главну препреку за престанак пушења 72% пушача наводи исувише јаку навику, а 22% подстицај околине.

Проценат пушача код којих је ограничење могућности пушења на јавним местима утицао на пушачке навике тј. оних који су смањили број попушених цигарета у току дана, се повећао са 11% колико је износио у 2011. години на 14% у 2014. години. 

У 44% домаћинстава је пушење свуда дозвољено, у 31% је дозвољено само у неким просторијама док само у 13% домаћинстава пушење није нигде дозвољено.

На местима где излазе дуванском диму је било изложено 64% становништва што је пораст у односу а 2012. годину када је 58% становништва било изложено дуванском диму на овим местима. Бележи се пораст изложености и на радном месту са 22% у 2012. годину на 29% у 2014. години, али и у школама и на факултетима са 4% у 2012. Години на 7% у 2014. години.

Више од половине одраслог становништва наводи да им изложеност  дуванском диму уна местима где се излази смета тј. 39% наводи да им смета, а 15% да им много смета.

Највећи број испитаника је обавештен о штетном утицају пушења цигарета тако да девет од десет становника  заступа ставове о томе да је пушење узрочник малигних болести, можданих удара и срчаних напада, да пушачи треба да воде рачуна где ће запалити цигарету и да је дувански дим штетан и за непушаче који удишу дувански дим у околини. Више од половине становништва (60% ) има став да су електронске цигарете штетне по здравље док 26% не зна тј. нема став о томе.

Више од половине становништва (53%) подржава измену законске регулативе којом би пушење било забрањено у свим угоститељским објектима без изузетака.

Будућност је у здравом окружењу

healthy

И циљу смањења штетних ефеката употребе дувана Светска здравствена организација је 2008. године усвојила пакет од шест ефикасних мера контроле дувана које сигурно доводе до смањења употребе дувана. Мере поред праћења употребе дувана укључују и заштиту становништва од изложености дуванском диму забрану рекламирања и промоције дуванских производа и спонзорства дуванске индустрије, стална упозорења о штетности употребе дувана (као што су сликовна упозорења на паклицама цигарета), помоћ при одвикавању од пушења и повећање пореза на дуван и дуванске производе.

Значајан корак у превенцији и смањењу употребе дувана представља Оквирна конвенција о контроли дувана Светске здравствене организације, први јавно здравствени уговор који је ступио на снагу 27. фебруара 2005. године, те се ове године обележава десетогодишњица његове примене. До данас је Оквирну конвенцију је ратификовало 180 држава света, а у Србији је ступила на снагу 9. маја 2006. године.


Save

 
Светски дан срца PDF Print

КОНТРОЛНА ПОСЕТА АЗУС-А  ЗАКАЗАНА ЈЕ ЗА 09.11.2017.Године.

 
Скрининг рака дебелог црева PDF Print

Бројне студије су показале да је спровођење организованог скрининг програм

на целој територији једне државе једна од најбољих метода превенције и раног

откривања неких врста рака.

- Како малигни тумори дебелог црева представљају другу најчешћу локализацију

малигнигх тумора, (одмах иза карцинома плућа код мушкараца и карцинома дојке

код жена) рана дијагностика и лечење смањују смртност од те врсте рака.

Због ових података пoчело  је спровођење  скринига на рак дебелог црева

у Дому здравља Земун.

 

Скрининг на рак дебелог црева  је безболна, бесплатна анализа столице

на скривено крварење (ФОБТ – ФИТ тест) -  довољно је да дате столицу

на основу упутства које добијете од изабраног лекара или медицинске сестре

у тиму.

Скринингом на рак дебелог црева биће  обухваћена популација жена и

мушкараца старосне доби од 50. до 70. године живота без симптома

везаних за пробавни тракт. Њих ће у пројекат укључити изабрани лекар,

а биће позвани на скрининг на основу  годишта рођења.

У случају позитивног налаза ФИТ теста , пацијентима ће бити омогућена

колоноскопија коју заказује изабрани лекар односно медицинска сестра

задужена за контакт са КБЦ „Бежанијска коса“.

Циљ скрининга  је допринос побољшању здравља становника Србије.

 

 
СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА PDF Print


СВЕТСКИ  ДАН  МЕНТАЛНОГ  ЗДРАВЉА

10.ОКТОБАР 2015.

ДОСТОЈАНСТВЕН  ЖИВОТ

СА МЕНТАЛНИМ  ПОРЕМЕЋАЈЕМ

ШТА  ВИ МОЖЕТЕ  ДА  УРАДИТЕ  ДА  УНАПРЕДИТЕ

СВОЈЕ  ЗДРАВЉЕ?


  • Правилно  се  храните
  • Будите  физички  активни
  • Поделите са блиском особом оно што вас мучи
  • Ефикасно организујте време
  • Имајте свој хоби и интересовања
  • Правите паузе током радног дана
  • Прихватите стрес као део савременог свакодневног живота

  • Немојте користити лекове,алкохол и цигарете да бисте решили или умањили проблеме

  • Научите да изворе свог задовољства налазите у свакодневним животним искуствима

ЈЕДНА ОД ЧЕТИРИ ОСОБЕ ЋЕ ТОКОМ ЖИВОТА ИМАТИ НЕКУ ВРСТУ МЕНТАЛНОГ ПРОБЛЕМА

Светски дан менталног здравља, 10. октобар

Достојанствен живот са менталним поремећајем”


Сваке године се Светски дан менталног здравља обележава 10. октобра на иницијативу Светске федерације за ментално здравље и уз подршку Светске здравствене организације, а у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света.

Широм света, хиљадама људи са неким поремећајем менталног здравља су нарушена људска права. Они не само да су дискриминисани, искључени и маргинализовани, већ су и предмет емоционалног и физичког злостављања како у установама које се баве заштитом менталног здравља тако и у локалној заједници.

Слоган овогодишње кампање „Достојанствен живот са менталним поремећајем” има за циљ  подизање свести шире друштвене јавности како би се омогућио достојанствен живот особама са менталним поремећајем, живот у друштву где се поштују људска права, са обученим професионалним кадром, где се уважава право на информативни пристанак на лечење, где су корисници укључени у планирање, организацију и праћење служби менталног здравља, где постоји јавно заговарање кроз оснивање удружења корисника и где се ове вредности промовишу кроз организовање кампања јавног информисања.

Ментално здравље се може конципирати као стање добробити, где свака индивидуа постаје свесна његових или њених способности, може да се носи са нормалним стресом у животу, у стању је да ради продуктивно, те је способна да оствари лични допринос за своју заједницу.

Процењује се да данас око 450 милиона људи пати од менталних поремећаја и поремећаја понашања или од психосоцијалних проблема, као што су они везани за злоупотребу алкохола или дрога. Многи од њих пате тихо и сами, искључени из својих породица и социјалног окружења.

Депресивни поремећаји сматрају се једним од највећих јавноздравствених проблема. Разлози леже у чињеници да је депресија најчешћи ментални поремећај у општој популацији: у највећем броју случајева (67%) депресије су рекурентне или су хроничног тока, значајно нарушавају квалитет живота и релативно често (код 10% до 15% депресивних особа) завршавају се самоубиством а неретко се јављају удружено с другим менталним поремећајима и телесним болестима. Према подацима Светске здравствене организације депресија је четврти најчешћи узрок „година живота измењених због инвалидности”, а процењује се да ће до 2020. године бити на другом месту.

Процењује се да је 70 милиона људи у свету зависно од алкохола, да око 50 милиона има епилепсију, а 24 милиона шизофренију (у свим срединама света, развијеним и неразвијеним, што чини око 1% становништва). Милион људи изврши самоубиство сваке године, а 10–20 милиона покушава да се убије. Не сме се занемарити ни велики број особа које имају неки облик душевне заосталости.

Око 20% популације деце и адолесцената на свету има неки поремећај везан за ментално здравље. Око половина менталних поремећаја почиње пре 14. године. Неуропсихијатријски поремећаји су међу водећим узроцима  инвалидности код младих људи на свету. Ипак, земље са највећим процентима становништва млађег од 19 година располажу са најмање ресурса за ментално здравље. Већина неразвијених и средњеразвијених земаља има само једног дечијег психијатра на 1 до 4 милиона становника.

Сматра се да ће свака четврта особа у неком периоду свог живота бити погођена неким менталним поремећајем. Због свега тога, превенција менталних поремећаја и унапређење менталног здравља од кључног су значаја за сваку заједницу.

Ментални поремећаји утичу на функционисање јединке и узрокују не само емоционалну патњу него и смањење квалитета живота, отуђеност, стигму и дискриминацију. Њихов утицај протеже се на читаву заједницу и представља огроман економски и социјални терет. Ментални поремећаји су често повезани са дуготрајним лечењем, одсуствовањем са посла, незапосленошћу и смањењем продуктивности, што све утиче на емоционално и економско стање чланова породице који негују оболеле, као и на повећање трошкова заједнице.

Да би се смањио терет менталних поремећаја неопходно је да се већа пажња посвети превенцији и унапређењу менталног здравља у оквиру националне политике, законодавства, доношења одлука и додељивања средстава.

Ментално здравље је национални капитал и пресудно је за свеобухватно благостање особа, друштава и држава и представља национални капитал. Зато заштита менталног здравља мора представљати неопходан и значајан аспект свеукупног система здравствене заштите, односно јавног здравља.

Koрисни линкови:

http://www.who.int/mental_health/en/
http://www.wfmh.com/

 
<< Start < Prev 1 2 3 4 Next > End >>

Page 3 of 4